Add parallel Print Page Options

Давидов.

27 Господ ми је светлост и спасење,
    кога да се бојим?
Господ је моја тврђава,
    од кога да страхујем?

Кад на мене навале опаки
    да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
    они се спотичу и падају.
Па да и војска крене против мене,
    моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
    и тада ћу бити пун поуздања.

Једно тражим од Господа
    и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
    кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
    и савет потражим у његовом Дому.
Јер он ме склања под сеницу своју
    у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
    на стену ме подиже.

Узвисила се сада моја глава
    изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
    певаћу Господу, песмом га славити.

Чуј, Господе, глас мој,
    смилуј ми се, услиши ме!
Моје ме срце упућује к теби:
    „Тражи лице моје.“
    Твоје лице тражим, Господе.
Не криј своје лице од мене,
    не изручи гневу слугу свога,
    ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
    Боже спасења мога.
10 Ако ме напусте и отац и мајка,
    Господ ће ме примити.
11 Учи ме, Господе, своме путу,
    равном ме стазом води,
    ради мрзитеља мојих.
12 Не предај ме вољи мога противника,
    јер лажни сведоци устају на мене,
    који одишу насиљем.

13 Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
    у земљи живих.
14 Чекај на Господа:
    буди јак и одважна срца,
    и чекај на Господа.