Add parallel Print Page Options

Давидова похвална песма.

145 О, мој Боже, о, царе, величаћу тебе,
    име твоје благосиљаћу у веке векова!
Сваког дана благосиљаћу те,
    име ћу ти прослављати у веке векова.

Велики је Господ, предостојан славе,
    величанства недокучивога.
Поколење поколењу твоја дела разглашава,
    обзнањује силу твоју.
О красоти славе величанства твога,
    о стварима чудним твојим ја ћу да размишљам[a].
Говориће људи о снази твојих страшних дела,
    а и ја ћу да сведочим о твом величанству.
Казиваће сећање о твојој великој доброти,
    клицаће радосно о праведности твојој.

Милосрдан и милостив је Господ,
    спор на срџбу и богат милошћу!

Свакоме је Господ добар,
    милосрдан свим својим делима.
10 О, Господе, славиће те свако дело твоје;
    твоји верни благосиљаће те!
11 О слави твога царства говориће,
    о снази твојој сведочиће;
12 дела ће му силна објавити људима,
    и славну красоту његовога царства.
13 Царство свих времена јесте царство твоје,
    твоја владавина за све нараштаје.

14 Господ је ослонац за све који падну,
    узданица за све понижене.
15 Тебе очекују баш свачије очи
    и ти им дајеш храну кад је томе време.
16 Руку своју ти отвараш
    и ситиш жељу сваког живог бића.

17 На свим путевима својим праведан је Господ
    и веран је у сваком подухвату.
18 Господ је близак свима што га призивају,
    свима што га у истини зову.
19 Испуњава чежњу богобојазнима,
    спасава их када чује како вапе.
20 Господ брани све који га воле,
    а злотворе све ће да разори.

21 Господу ће уста моја ускликнути славопоје!
    Нек све живо благосиља то свето му име,
    у веке векова!

Footnotes

  1. 145,5 Овај глагол, ова мисао се може превести и овако: ја ћу да говорим.