Add parallel Print Page Options

Песма поклоничка.

132 О, Господе, Давида се сети
    и свих мука његових;
како се Господу заклео
    и заветовао Силном Јаковљевом:
„У шатор дома свога нећу ући,
    на постељу кревета свог нећу лећи;
очима сна нећу дати,
    ни капцима да се спусте;
док не нађем место за Господа,
    Пребивалиште Силном Јаковљевом!“

Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
    у пољима јаримским нашли смо га.
Пођимо у Пребивалиште његово!
    Поклонимо се код подножја његових ногу!
Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
    ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну правду,
    твоји верни нек радосно кличу.

10 Због Давида, слуге свога,
    не окрећи се од лица свог помазаника.

11 Давиду се истински заклео Господ
    и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
    поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
    и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
    на престолу твоме.“

13 Да, Господ је Сион изабрао,
    за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
    ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
    убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
    верни ће му подцикивати, клицати.

17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
    светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
    а на њему његова ће круна да заблиста!“