Add parallel Print Page Options

Пад Вавилона

18 После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу. Тада анђео повика јаким гласом:

„Паде, паде, велики Вавилон,
    и постаде пребивалиште злих духова
и склониште свих нечистих духова,
    склониште свим нечистим птицама
    и свим нечистим и мрским зверима.
Јер сви су се народи напојили
    жестоким вином њенога блудничења.
Цареви света с њом су блудничили,
    а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!“

Затим сам чуо други глас са неба како говори:

„Народе мој, изађи из тог града,
    да не будете учесници у његовим гресима,
    и да вас не снађу његова зла.
Јер греси се њени нагомилаше до неба,
    и Бог се сетио њених неправди.
Вратите јој истом мером,
    вратите јој двоструко више за њена дела;
улијте јој у чашу двоструку меру оног
    што је замешала другима.
Задајте јој муке и жалости
    онолико колико је себи дала славе и раскоши!
Јер она говори у своме срцу:
    ’Седим на престолу као царица,
    нисам удовица и жалости нећу искусити.’
Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла:
    смрт, жалост и глад.
И прождреће је ватра,
    јер је силан Господ Бог који јој суди.“

За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. 10 Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити:

„Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде,
    јер у један час наста твој суд!“

11 А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: 12 злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; 13 цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.

14 Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. 15 Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. 16 Говориће:

„Јао, јао, велики граде,
    који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,
и китио се златом, драгим камењем и бисерима!
17     У један час опусте толико богатство!“

И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. 18 Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ 19 Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:

„Јао, јао, велики граде!
    Од његовог изобиља се обогатише
сви који су имали бродове на мору,
    а у један је час опустео.

20 Весели се над њим, небо!
    Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,
јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“

21 Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:

„Овако ће бити бачен велики град Вавилон
    и неће га више бити.
22 Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача
    неће се више чути у теби,
нити ће се који уметник више наћи у теби,
    а ни звук млина се неће више чути.
23 Светлост светиљке
    неће више засјати у теби,
нити ће се глас младожење и невесте
    икад чути у теби,
зато што су твоји трговци били светски моћници,
    и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.
24 Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,
    и свих оних који су убијени на земљи.“