Матеј 14

New Serbian Translation

Смрт Јована Крститеља

14 У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, ² па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ ³ Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. ⁴ Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ ⁵ Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.

⁶ Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, ⁷ да се заклео да ће јој дати што год затражи. ⁸ А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ ⁹ Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да̂. ¹⁰ Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. ¹¹ Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. ¹² А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.

Исус храни пет хиљада људи

¹³ Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. ¹⁴ Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. ¹⁵ Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ ¹⁶ А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ ¹⁷ Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ ¹⁸ Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ ¹⁹ И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. ²⁰ Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. ²¹ Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

²² Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. ²³ Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био са̂м. ²⁴ А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.

²⁵ Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. ²⁶ Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. ²⁷ Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ ²⁸ А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ ²⁹ Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. ³⁰ Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ ³¹ Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ ³² Када су ушли у бродић, ветар се умирио. ³³ Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“

Излечења у генисаретском крају

³⁴ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. ³⁵ Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. ³⁶ Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.