Add parallel Print Page Options

Божија љубав за Израиљ

11 „Волео сам Израиљ још док је дете био
    и из Египта позвах сина свога.
Али што су их[a] више позивали,
    од њих су више одлазили,
Валима су жртвовали,
    идолима су ка̂дили.
Јефрема сам учио да хода,
    ја сам их за руке прихватао.
Али они препознали нису
    да сам ја тај што сам их лечио.
Спонама људским, везама љубави
    ја сам их привлачио.
Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује.
    Сагињао сам се да бих их хранио.

Неће се вратити у Египат,
    него ће Асирца за цара имати
    јер су одбили да се покају.
Витлаће им мач по градовима,
    капије ће им разорити,
    прождраће их због њихових сплетки.
Мој је народ одлучан да ме се одриче.
    Зову га ка Вишњем,
    ал’ га нико не узвиси.

О, Јефреме, како да те предам?
    О, Израиљу, како да те изручим?
Како да те учиним ко Адму,
    да те учиним ко Севојим?
Туче у мени срце моје,
    разгорело се моје смиловање.
Пламен свога гнева нећу да излијем,
    нећу опет Јефрема да затрем.
Јер, Бог ја јесам, нисам човек;
    Светац међу вама
    и у гневу нећу да вам дођем.
10 Они ће следити Господа
    и као лав он ће да риче.
Зарикаће он,
    задрхтаће и доћи ће они, деца са запада.
11 Задрхтаће и доћи као птица из Египта,
    као голубица из земље асирске.
Даћу им да живе у кућама њиним
    – говори Господ.

Израиљев грех

12 Јефрем ме је лажју окружио,
    а обманом дом Израиљев.
Али Јуда још с Богом корача,
    са светима остао је веран.“

Footnotes

  1. 11,2 Овако је у јеврејском тексту док је у Септуагинти и арамејском преводу једнина.