Књига пророка Исаије 57

New Serbian Translation

57 Праведник гине
    и никога то не узбуђује.
И смерни људи бивају одвођени
    и нико не разабире
да праведник бива одведен пред зло,
² да уђе у мир.
    Почивају на лежајима својим
    ко је ишао исправно.

⁶ „На вододерини твоја је рака.
    Оне, оне су твоји међаши.
Управо њима изливаш жртве наливне,
    спаљујеш житну жртву.
    Зар оне да ми се свиде?
⁷ На гору високу и уздигнуту
    свој си лежај поставила,
па си се тамо попела
    да кољеш жртву закланицу.
⁸ Уз врата и довратке
    свој си запис поставила.
Далеко од мене си разоткрила
    и на висине лежај свој наместила,
те се погађала са онима које волиш
    да легнеш с њима, да осетиш снагу.
⁹ И ходочастиш цару у помазању,
    и умножаваш своја мира;
и послала си своје известиоце издалека
    и спустила до Света мртвих.
¹⁰ Изнурила си себе многим путовањима својим.
    Ниси рекла: ’То је таштина!’
Стекла си јакост нову,
    зато ослабила ниси.

„Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте!
    Мом народу сметње с пута уклоните!“
¹⁵ Јер говори Вишњи и Уздигнути,
    настањени трајно, а име му је Светитељ:
„Мој стан је узвишеност и светиња,
    а са скрушеним сам и с духом пониженим,
да оживим пониженима дух,
    да оживим скрушенима срце.
¹⁶ Јер се нећу препирати довека,
    нити ћу се љутити непрестано,
јер би испред лица мојега ослабио дух
    и душе које сам саздао.
¹⁷ Кривица његова је грабеж.
    Зато сам се наљутио,
и зато га ударио, и у љутини се сакрио;
    а он је отишао одметнички,
    како га срце његово одвуче.
¹⁸ Путеве његове сам видео.
    И излечићу га и довести,
и умирићу срце оних који га теше
    и који с њим тугују.
¹⁹ Стварам речи уснама да проговоре:
    Мир! Мир удаљеноме и блискоме
    – говори Господ, и њега ћу излечити.
²⁰ А опаки су као море усталасало,
    што се успокојити не може,
и из вода својих исталасава
    муљ и блато.
²¹ Нема мира опакима
    – говори Бог мој.