Add parallel Print Page Options

Јов

16 А Јов је одговорио овим речима:

„Много сам ја таквих ствари чуо,
    сви ви сте ми мучни тешиоци!
Има ли краја причању у ветар?
    Шта те то тера да ми одговараш?
И ја бих попут вас говорио
    да сте ви на моме месту,
подбадао бих вас речима
    и климао главом на вас.
Али би вас уста моја ојачала,
    усне моје донеле утеху.

Ако бих говорио,
    свој бол не бих ублажио;
ако бих ућутао,
    колико бола би ме напустило?
Ипак, он ме је изнурио;
    ти си ми затро све укућане моје!
Зграбио си ме,
    бол је сведок против мене;
мршавост се моја подигнула
    да у лице ме оптужи.
Његов ме гнев раздире и спопада,
    на мене зубима шкргуће својим,
    душманин мој је на мене упро очи своје!
10 Разјапили су своја уста према мени,
    с презиром ми шамарају образе,
    окупљају се против мене.
11 Злотвору ме Бог је изручио,
    бацио ме у руке злобника!
12 Мирно сам живео, а он ме је уздрмао,
    за врат ме је дочепао, смрскао ме;
    себи ме је за мету ставио;
13 стрелци су ме његови окружили,
    нутрину ми је распарао без милости
    и жуч ми је по земљи просуо.
14 Пролама кроз мене
    све пролом за проломом,
    као ратник према мени тутњи.

15 За кожу сам своју, ја зашио кострет,
    у прашину достојанство своје уваљао.
16 Од ридања подбуло је лице моје,
    капци су ми попут смрти црни,
17 премда насиља нема у рукама мојим
    и моја је молитва чиста.

18 О, земљо, крв моју не прекривај!
    Не било места за мој вапај!
19 А сада, на небесима ено сведока мога!
    Да, мој бранилац је на висинама.
20 А моји пријатељи – моји посредници вајни!
    Око моје Богу плаче.
21 Ех, кад би се човек правдао са Богом
    као човек са човеком.

22 Још година која прохујаће
    и поћи ћу путем с којег повратка ми нема.