Јеврејима 6

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

6 Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт^[a] и вером у Бога, ² учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду. ³ И то ћемо учинити ако Бог дâ.

⁴ Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу ⁵ и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света, ⁶ па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.

⁷ Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов, ⁸ а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.

⁹ Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење. ¹⁰ Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. ¹¹ А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, ¹² да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.

Извесност Божијег обећања

¹³ Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, ¹⁴ рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«^{(A) 15} И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.

¹⁶ Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. ¹⁷ Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, ¹⁸ да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена. ¹⁹ Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе, ²⁰ онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.